Do pre nešto više od godinu dana zaposleni u korporacijama nisu mogli ni da zamisle da će upoznati delić načina rada frilensera i to premeštanjem kancelarija iz zgrada kompanija u sopstveni dom. Usled pandemije koronavirusa milioni ljudi širom sveta su se upoznali sa konceptom rada od kuće. A da li je on baš idealan, koliko dugo možemo izdržati na jednom mestu i koje su nam alternative?
Hajde da se vratimo deceniju unazad. Jason Fried, osnivač Basecamp-a bio je jedan od prvih izvršnih direktora koji su shvatili da je tim u kome svi članovi rade u okruženju koje njima lično odgovara efektivniji i efikasniji od onog tima u kome su članovi zavisni od lokacije na koju su obavezni da dolaze kako bi izvršavali svoje radne zadatke. Njegova knjiga, napisana 2010. godine, pod nazivom Rework jedna je od najprodavanijih knjiga o biznisu, a fokusirana je upravo na rad na daljinu i na to kako preduzeća mogu da iskoriste tu priliku za poboljšanje svojih rezultata.
Iako se pokazalo da je rad na daljinu plodonosan, to ne znači da su svi radni prostori jednako pogodni za obavljanje posla. Ponekad vam treba da se izolujete od ukućana i promenite okruženje. Sa povećanjem broja opcija, javlja se izazov kako odabrati idealno radno mesto.
Izdvojili smo nekoliko najpopularnijih primera. Pa, koji je najbolji? Coworking prostor u Beogradu, kafić ili disciplina i tišina lokalne biblioteke?
Biblioteka
Iako su najčešće mesto gde studenti pronalaze mir i inspiraciju za izvršavanje svojih obaveza, u bibliotekama se mogu pronaći i oni koji su svoje školovanje završili ali im odgovara okruženje u kom mogu fokusirano i posvećeno završiti dnevni posao, bez distrakcija.
Najveća prednost rada u biblioteci su laka registracija i članstvo, kao i stroga atmosfera – ukoliko vam to odgovara. Pored toga, u svakom momentu možete pronaći inspiraciju u mnoštvu knjiga koje se nalaze oko vas.
Sa druge strane, mir i tišina mogu biti i ograničavajući faktor ukoliko vaš posao zahteva komunikaciju sa drugima, ukoliko želite da održite online sastanak ili telefonirate – moraćete da napustite biblioteku. Isto tako ćete morati da izađete van biblioteke ukoliko poželite kafu ili ogladnite, iako neke biblioteke imaju u okviru zgrade kantinu/kafić. Dodatno ograničenje je radno vreme i gužve u vreme ispitnih rokova – nećete imati fleksibilnost da radite onda kada vama odgovara.
Kafić
Druga opcija, verovatno najzastupljenija, su kafići. Iako nisu svi prijateljski nastrojeni onima koji žele da rade ceo dan, jednom kada pronađete kafić koji ima mirnu atmosferu, dobru WiFi konekciju, ljubazne i raspoložene radnike, pa uz to i odličnu kafu, poželećete da se iznova vraćate. U većim gradovima postoje oni kafići koji imaju deo za rad, gde možete pronaći sebi blisku osobu, te ćete imati i zajedničku temu za razgovor koja može pokrenuti mnoštvo dobrih inicijativa.
Mada zvuči kao ostvarenje snova za sve digitalne nomade, konstantan rad u kafićima može izazvati niz neprijatnosti. Pre svega, stolice ili fotelje nisu ergonomski prilagođene za rad a i ukoliko naiđete na mesto koje vam odgovara možda će narednog dana ono biti zauzeto. Pored toga, ukoliko se zadržite možete se susreti sa pogledima od strane zaposlenih, te ćete osetiti potrebu da konstantno naručujete novo piće ili hranu i na taj način opteretiti svoj organizam. Održavanje fokusa može biti dodatni problem.
Co-working prostori
Za co-working prostore se može reći da su podjednako slični i bibliotekama, ali i kafićima. Međutim, glavna prednost su usluge i mogućnosti koje su jednake za sve korisnike, nebitno od dužine zakupa. Uzimajući u obzir naš primer, na raspolaganju su kancelarijske usluge, štampač, lični ormarić, kuhinja, konsijerž, restoran, poseban deo za odmor, teretana… I ako zanemarimo prethodno navedeno, ono što zajedničke prostore posebno izdvaja jeste prilika da se družite i povezujete sa ljudima različitih veština, da prisustvujete poslovnim događajima i možda baš tako razvijete novu ideju ili pronađete partnera/klijenta za sledeći poduhvat. Budući da svako samostalno radi na svom projektu, ne postoji konkurencija već motivacija i zdrava radna atmosfera. Još jedna od pogodnosti co-working prostora je ta da ukoliko imate tim ljudi možete iznajmiti posebnu kancelariju na duži period, a za sastanke sa klijentima ili projektne zadatke na raspolaganju su konferencijske sale.
Iako dobra strana, društvena atmosfera može dovesti do toga da previše vremena provedete u ćaskanju sa ostalim korisnicima ili u delu za odmor, pa vam preostane malo vremena za rad. Kao najveći kontraargument za rad u co-working prostoru su svakako troškovi, te ukoliko ste na samom početku ili imate ograničen budžet, možda nećete želeti da imate dodatne izdatke.
Na kraju, odabir je na vama i zavisi od vaših preferencija, radnih zadataka (usredsređen rad, zajednički rad, sastanci, pozivi…), ali i vremena koje vam je neophodno u toku dana. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, a najvažnije je da razmišljate o dugoročnom benefitu i sveobuhvatnim pogodnostima zahvaljujući kojima mesto na kom radite pomaže transformaciji vašeg biznisa!
